"Zasto places draga svu noc i dan ceo? Izgubljena sreca jos je uvek sreca..."
Jesam li srecna?Jesam. Zasto sam srecna?Osecam unutrasnji mir,uvek i svuda oko sebe.Egoisticna sam,ne dam nikom da proviri duboko u moju dusu i vidi da unutra cuvam izdanak,mali koren svoje srece. Negde sam da zasadila u sebi i ne dozvoljavam da ga obeshrabre tudji pogledi. Tudji komentari. Tudja nepotrebna misljenja. Svi mi ustvari marimo za tudja misljenja,ali ja i moj mali izdanak,dovoljni smo sami sebi.
Jer,Njega cesto nema.Ostanemo tako sami,pa zivimo od stare slave.Prisecamo se dugih setnji pored reke i svih onih lepih momenata.Pocnem tako da prelistavam stare poruke....stegne me nesto u grudima pa 'oce da pukne.Jer,Njega nema.On je tu,on je stalno negde tu...ali,gde je kada se nocu probudim iz sna izbezumljena od cinjenice da mozda vise nije samo moj?Da mu se neka druga raduje...
Znaju da ubiju ti snovi,znam ja to.Podsvest mi se komesa u nocima i tako nastaju te lude situacije.Imaginarne.I povrh toga sto sam vecinu vremena sama,pokusavajuci da pregrmim dane,da prezivim svaku noc ponovo i ponovo,povrh svih mojih uzaludnih razmisljanja i pricanja,duboko sam svesna da je on izvor mog unutrasnje mira.
Nekada ne znam sta cu sa sobom u tim danima kada ga nema,uhvate me lutke pa postane strasno.Ali,nista on od toga ne zna.On misli da sam jaka,da sam hladnokrvna i da sve to jako lepo podnosim.Ne zna i ne treba da zna kakvim se mislima vodim dok cekam telefon da zazvoni.
To je valjda ljubav....to,kad sve prestaje onda kada ga ugledas negde u daljini,kada mu vidis osmeh i kada mu potrcis u zagrljaj.Kada te zagrli svojim snaznim rukama,cisto da te podseti da je on sada tu i da sve ostalo vise nije toliko vazno....
Eto,zbog toga sam srecna.Zbog samog iscekivanja srece.Zbog unutrasnjeg osecaja koji nikad ne mre ni onda kad mine :)
Jeste,kad kazemo romansa svi se nadamo nekoj sladunjavoj ljubavnoj sceni gde dvoje zaljubljenih sa ogromnim osmesima na licima trce jedno drugom u zagrljaj dok u pozadini svira neka divna Francuska muzika tra-la-la...Danas imamo krajnje ekstremne ljubavi.Nase sugradjanke,majke,sestre,komsinice ili drugarice susrecu se sa raznim zavrzlamama u vezama.
Kako je to pocelo?Kada se sve promenilo?Zasto vise ne mozemo da ostvarimo neku normalnu vezu a da se na nju ne sruci tona problema?Valjda su se i jedna i druga strana zasitile tih nekih da ih nazovem obicnih veza. Sta je to obicna veza? Jel to bese ono kad sve ide svojim mirnim tokom;upoznavanje,duge setnje,rucak kod roditelja,brizljivo planiranje buducnosti...?Gde se to izgubilo?
Svi mi koji imamo malo ljubavnog staza iz sebe(bilo kvalitativnog ili kvantitativnog),znamo koliko je tesko sa nekim postati i opstati.U danasnje vreme sve je izgubilo svoj smisao.I rec i cast.I bruka i stid.I ljubav i mrznja.Nista nije na svom mestu,nista nije kako bi trebalo da bude.Jesu li se promenili ljudi ili se samo vreme drasticno promenilo?Treba li da stremimo prihvatanju tog novog talasa koji donosi nove zakone u ljubavi?Mi koji smo ikada voleli znamo,o da i to vrlo dobro znamo,da u ljubavi ne postoji nijedan zakon,formula ili proracun.Sve je u tebi,sve je u hemiji kojom se tvoje telo omamljuje,sve je u mozgu koji se pusta da srce odluci.
Kakve su to danasnje veze?Ima ih raznih,barem u mom okruzenju.Jedna moja drugarica se zabavlja sa 14 god starijim "deckom" jer on ima pare.To je situacija u kojoj kada saberes sav njegov licni dohodak,stecenu imovinu(pokretnu i nepokretnu) dobijes jednu veliku,ogromnu prazninu i crnu rupu unutar sopstvene duse.Kad-tad je otkrijes da postoji.Moja komsinica zabavlja se godinama sa deckom koji je vise stotina puta pokazao svoju licnost tako sto je izvredjao.Ona je sa njim i dalje cititiram;"godine su cudo".Ne draga,to nije ljubav.Niti ce godine na tu cinjenicu uticati.
Ima i veza koje su nastajale kao ptice Feniksi-iz pepela predhodnih skrhanih veza.Recimo,zena A i muskarac A su u vezi par godina.U njihov zajednicki zivot u ulozi prijatelja ulazi zena B.Malo po malo iskoristi prijateljicine mane,omami nezadovoljnog muskarca i otme ga.Rezultat-nasla krpa zakrpu.Zena A ce kad-tad,makar i sama pronaci svoj mir i svoju srecu.Zena B i njen muskarac A ce biti osudjeni na svoj ishitreni izbor.A zena B uvek ostaje zena B.I nikada nece postati zena A.
Znam za jednu pricu,muz i zena naizgled srecni u braku sa divnom decom,kucom,dvoristem upadaju u bracnu krizu.Razlog?Zena je pala u depresiju i to post-porodjajnu i on to nije mogao da izgura nego je nasao devojku.Kakav gospodin.Ista ta devojka je,kada je njega pocela da hvata nostalgija za kucom,toplim ruckom i decijim smehom pobegla glavom bez obzira,Steta...taman su poceli da zive zajedno.
Zakljucak;pa,i nema se Bog-zna-sta-zakljuciti. Ustvari,mozda i ima.Volite se ljudi,ma koliko vasa ljubav neobicna i ekcentricna bila!
